I to je Južni Banat: Običaj Dečja svadba u Kovačici

Ovo je trenutak kada dečaci i devojčice od 3 do 14 godina postaju “mlade” i “mladoženje”. Sve je osmišljeno da liči na pravu svadbu po slovačkim običajima. U ovoj igri dodeljuju se uloge ne samo mladi i mladoženji, već i starom svatu, deveruši, domaćinima.

Ovo je stara tradicija Kovačice koja je nedavno obnovljena. Sada je to jedna varoška manifestacija, a nekada su se dečje svadbe organizovale po kućama.

Bile su nesvakidašnja igra i nedeljna razbibriga, a svatovi su hodali i ulicama. Pesmom i igrom svatovi su privlačili pažnju na ulicama.

Tradicija je zamrla sedamdesetih godina dvadesetog veka, a dečji svatovi ponovo su uveli veselje u Kovačicu 2007. godine. Sada na ovu manifestaciju dolaze deca i iz susednih sela, gradova, pa čak i država.

Cilj ove igre je da mališani ne zaborave tradiciju, da se upoznaju sa narodnom nošnjom i starim slovačkim specijalitetima.

Čak stotinu dece bilo je ove godine deo poznate tradicionalne manifestacije, 15. Dečje svadbe. Ove godine organizovana je 28. Avgusta. Po 15. Put šarena povorka je krenula od prostorija Udruženja žena Kovačica, prošetala kroz Kovačicu do dvorišta Mesne zajednice.

Ovogodišnju manifestaciju je otvorio sekretar u ambasadi Slovačke u Beogradu, Boris Konček. Na samom početku obratio predsednik Saveta MZ Kovačica, Adam Jonaš, potom umetnički rukovodilac dečjeg folklornog ansambla Raslavičanik iz Slovačke, Monika Bučkova i sveštenik Evengelističke crkve u Kovačici, Martin Bajza.

Prvo su nastupali gosti iz Raslavice, gde su članovi ansambla Dečja svadba ranije gostovali.

Za dečju svadbu može se reći da je muzičko-scenski performans sa elementima dečje igre i folklornim elementima, odnosno, sa pesmom i igrom.

Pored dece domaćina, iz Kovačice, prisutna su bila i deca iz Padine, a članovi ansambla odavno su prešli granice Srbije, te su se predstavili u Bratislavi, Piešćanima i Raslavicama. Neretko pevaju i jednu svadbenu pesmu na srpskom jeziku, “Javila mi je sestra da se udaje”, i to kada gostuju u srpskim mestima.

Naučiti vinše – slovačke svadbene recitacije, samo je jedan od mnogo ciljeva ove velike tradicionalne manifestacije. Pored toga, od zaborava čuvaju se svadbeni običaji i obredi, a afirmiše se i druženje i prijateljstvo među decom.

Ova dečja igra ima dugu tradiciju i datira još od osnivanja same Kovačice, a trajala je sve do 70-ih godina prošlog veka. Posle četiri decenije kako su prestala deca da se tako igraju, meštanima je pošlo za rukom da u razgovoru sa decom i roditeljima ponovo ožive ovu dečju igru.

Manifestacijom su obuhvaćeni neki elementi svadbe odraslih, koje oponašaju deca i koji su karakteristični za slovačke svadbe u Vojvodini.

Ovakve dečje svadbe obično su bile realizovane u domaćinstvima i u dugim letnjim popodnevima, uglavnom nedeljom. U ovoj igri učestvuju podjednako dečaci i devojčice svako sa svojom funkcijom (mlada i mladoženja, zatim slede stari svat, deveruše pa i domaćini). Na ovakvoj svadbi učestvuju deca od 3 do 12 godina, obučena u tradicionalne nošnje.

U prvoj polovini prošlog veka nedeljom u Kovačici moglo se videti i nekoliko Dečjih svadbi, kako prolaze ulicom i pesmom razveseljuju svoje starije meštane koji sede i odmaraju ispred svojih kuća.

Prva obnovljena Dečja svadba realizovana je 2007. godine i imala je oko 200 učesnika – dece iz Kovačice starosti od 5 do 12 godina.

Cílj održavanja ove dečje igre je da se sačuva od zaborava dečja igra. Kroz ovu igru treba naučiti decu da pevaju slovačke narodne pesme i igre, slovačke svadbene vinše, pokazati deci način oblačenja i nošenja narodne nošnje, kao i prezentovanje starinskih specijaliteta, a najvažnije od svega jeste naučiti decu kako da se igraju sa svojim vršnjacima bez nasilja.

Na početku ova svadba je bila lokalnog karaktera, kasnije su na svadbi uzela učešće i deca iz slovačkih sela iz Banata, Bačke i Srema, ali 2013. godine svadba je poprimila međunarodni karakter, kada su učesnici bili i deca iz Slovačke, a 2014. godine bila su i deca iz Rumunije, što pokazuje vrednost i značaj ove manifestacije.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i verske zajednice.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.