Balkoni i kibicfensteri – prozori radoznalosti i ukrasi gradova Bele Crkve i Pančeva

Bela Crkva se posebno izdvaja kao grad sa najvećim brojem sačuvanih originalnih kibicfenstera – prozora isturenih iz fasade, koji su u prošlim vremenima predstavljali pravu „žilа kucavicu“ gradskog života. Ovi prozori nisu služili samo da se pusti svetlost u kuću, već su bili mesto komunikacije, razmene pogleda, poznanstava i diskretnih razgovora sa ulice. Iz topline doma moglo se videti mnogo, a ostati neprimećen – kako svedoče i sami građani.

Zbog njihove kulturne i istorijske vrednosti, Narodna biblioteka Bela Crkva, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, realizovala je višemesečni projekat evidentiranja i analize kibicfenstera. Kao rezultat tog rada nastala je knjiga „Kibicfensteri u Beloj Crkvi“, koja donosi katalog, tipologiju i tumačenje ovog specifičnog arhitektonskog elementa. Projekat i publikacija predstavljeni su javnosti krajem decembra u čitaonici Narodne biblioteke, uz poruku da se ne radi samo o prozorima, već o čitavoj kulturi življenja.

Sam naziv kibicfenster potiče od nemačke složenice kiebitz – znatiželjno posmatrati, baciti pogled, i fenster – prozor. Već u imenu sadržana je njegova funkcija: kibicovanje, izvirivanje, nenametljivo praćenje dešavanja na ulici ili sokaku. U južnom Banatu, naročito u Beloj Crkvi, ovi prozori se javljaju od polovine 19. do prvih decenija 20. veka, u vreme snažnog građanskog razvoja pod austrijskom i ugarskom vlašću.

Kako objašnjava etnolog-antropolog Grozdana Milenkov, kibicfenster je arhitektonski element koji u potpunosti preuzima stilske karakteristike objekta na kome se nalazi. Najčešće je trodelni, ponekad četvorodelni, sa centralnim delom okrenutim ka ulici i bočnim staklenim stranama koje omogućavaju širok pogled levo i desno. Postavljan je na reprezentativnoj fasadi građanske kuće, uglavnom u „velikoj sobi“, najlepšem prostoru doma, iz kog se život grada mogao pratiti iz udobnosti privatnosti.

Uloga kibicfenstera bila je višeslojna. Prema svedočenjima, to je često bilo „žensko mesto“ – prostor gde su stajale devojke skrivene iza bogatih zavesa, gde su majke i bake pratile dešavanja u sokaku, razgovarale sa komšinicama u prolazu ili kroz prozor pružale sitnice na zajam. Firange, pažljivo šivene zavese, omogućavale su igru otkrivanja i skrivanja, diskretnu komunikaciju i osećaj kontrole nad javnim prostorom. Kibicfenster je, na taj način, postao simbol granice između privatnog i javnog – ali i njihova tačka dodira.

Sličnu ulogu, iako drugačijeg oblika, imali su i balkoni, naročito u Pančevu. Dok je kibicfenster bio karakterističan za prizemne i jednospratne građanske kuće 19. veka, balkoni u Pančevu dobijaju na značaju krajem 19. i početkom 20. veka, naročito sa pojavom secesije, neoklasicizma i kasnije moderne. Gvozdene ograde sa floralnim motivima, kameni ili betonski konzolni nosači i bogato dekorisani parapeti činili su balkone ne samo funkcionalnim, već i snažnim estetskim akcentima fasada.

U Pančevu su balkoni često imali reprezentativnu ulogu – bili su „lice kuće“ okrenuto ka ulici. Sa njih se posmatrao gradski život, dočekivali gosti, a ponekad i komuniciralo sa prolaznicima. Poput kibicfenstera, i balkoni su svedočili o društvenom statusu porodice, ali i o otvorenosti prema urbanom životu. U zgradama iz perioda secesije balkoni su često bogato ukrašeni, u skladu sa celokupnom ornamentikom fasade, dok su u kasnijim periodima poprimali jednostavnije, modernističke forme.

Balkoni u Pančevu i Beloj Crkvi

Važan arhitektonski element u oblikovanju fasada Pančeva i Bele Crkve je balkon. U vreme kada su projektovani i izvođeni u XIX i početkom XX veka, uloga im je bila koliko utilitarna toliko i estetska.

Najveći broj balkona je pozicioniran na fasadama koje su paralelne sa osom ulice, dok u pojedinim slučajevima ugaonih objekata postoje primeri sa balkonom na uglu. Promišljeno i razložno pozicioniran u odnosu na fasadno platno, on nagoveštava značaj prostorije za koju se vezuje.

„Konstruktivno gledano, najprisutniji je balkon konzolnog tipa. Horizontalna ploča je oslonjena na dve, tri ili četiri konzole. One su različitog materijala i obrade. Floralni motivi su najčešći detalji, znatno su ređi zoomorfni ili antropomorfni ukrasi. Balkoni oslonjeni na slobodnostojeće stubove su primenjivani kod objekata koji su prvobitno imali značajan društveni status. Retki su slučajevi kada su balkoni natkriveni. Najređi primer je onaj koji je sastavni deo erkera na čijem vrhu je pozicioniran. Ograda balkona može da bude metalna ili zidana. Njenu strukturalnost čini jedan ili više registara koji su međusobno razdvojeni metalnim ili zidanim stubićima. Registri mogu da budu ispunjeni transparentnim čeličnim strukturama različitog dekorativnog sistema i forme. Zidani registri su naglašeni profilacijom i dekoracijom. Za isticanje delova ograde i konzola koristili su se geometrijski, floralni i zoomorfni motivi“, kaže Jasna Jovanov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Pančevu.

Balkoni su sastavni i važni deo arhitektonske fasade Pančeva i Bele Crkve. Nekada prate obeležje fasadne scenografije, danas su tihi svedoci minulih epoha.

I kibicfensteri i balkoni predstavljaju svojevrsne „prozore u svet“ – arhitektonske elemente koji omogućavaju kontakt sa javnim prostorom bez potpunog izlaska iz privatnosti doma. Oni su nastali u vremenu kada je ulica bila glavno mesto društvenog života, a ritam grada pratio se pogledom, gestom i rečju sa prozora ili balkona.

Danas se kibicfensteri u Beloj Crkvi prepoznaju kao dragoceni deo nepokretnog kulturnog nasleđa i ključni element vizuelnog identiteta starog gradskog jezgra. U Pančevu, balkoni i poneki sačuvani primerci isturenih prozora podsećaju na slojevitu istoriju grada i njegovu građansku kulturu. Ovi detalji, često zanemareni u svakodnevici, nose priče o intimnom životu, društvenim pravilima i urbanim navikama prošlih vremena.

U vremenu savremene gradnje, u kojoj fasade često gube individualnost, kibicfensteri i balkoni iz stare arhitekture podsećaju da je grad nekada bio prostor pogleda, susreta i komunikacije. Kao takvi, oni nisu samo ukras, već i svedoci jednog drugačijeg odnosa prema ulici, komšiluku i samom životu grada.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.