Ekološko novinarstvo deo je stručnog novinarstva i postaje specijalizacija u novinarstvu od 1980. godine Ekološko novinarstvo deo je stručnog novinarstva i postaje specijalizacija u novinarstvu od 1980. godine www.pixabay.com

U čemu se ekološko novinarstvo razlikuje od drugih vrsta novinarstva

  • Objavljeno u
  • Autor  Z.M.

Ekološko novinarstvo deo je stručnog novinarstva i postaje specijalizacija u novinarstvu od 1980. godine. Ova specijalizacija zahteva da novinar stiče i razvija znanja za različite društvene, pa i naučne teme iz oblasti ekologije.

Iako već duži niz godina postoje i akademski nivoi za obrazovanje i specijalizaciju novinara u ovoj oblasti, ekološko novinarstvo je još uvek potisnuto od strane medija i od strane javnosti i nedovoljno prisutno. Tek retki novinari u Srbiji godinama se bave samo i jedino ekološkim novinarstvom, prvenstveno u specijalizovanim ekološkim medijima.

Ekoloških tema ima i u nacionalnim medijima, ali u manjoj meri, prvenstveno zarad izveštavanja o akcidentima i često je okrenuto senzacionalizmu umesto racionalnom izveštavanju zasnovanom na činjenicama. Može se reći da je u Srbiji interesovanje novinarki i novinara za ekološke teme u malo većoj meri počelo početkom 21. veka i da je najzastupljenije u lokalnim medijima. Tada počinju i masovnije obuke za novinare koji žele da se bave ovom vrstom novinarstva, pokreću se prvi specijalizovani ekološki mediji i osniva se Udruženje ekoloških novinara.

Udruženja ekoloških novinara “Ekovest” je nastalo 2006. godine s osnovnom idejom da se novinari koji izveštavaju o životnoj sredini umreže i međusobno razmenjuju iskustva i unaprede sopstveni rad.

U to vreme nije bilo previše ekoloških tekstova u medijima, a zahvaljujući radionicama koje su tada organizovane formirala se prvo neformalna grupa ekoloških novinara, koja je kasnija postala sve aktivnija u okviru Udruženja Ekovest. Ekološki novinari preuzeli su na sebe zadatak da informišu građane o zaštiti životne sredine i drugim ekološkim temama, uspevali su da se izbore za sve veći i veći prostor u svojim medijima za ekološke teme, pa i danas kada je sve teže biti novinar i kada je sve manje medija, ekološki novinari ostaju dosledni profesiji i trude se da se izbore sa svim izazovima kako bi svoj posao odgovorno i profesionalno obavljali. Tih godina pokrenuli smo i specijaliizovani časopis „Ekolist“ koji i danas izlazi na svaka dva meseca, podsetila je jedna od članica Udruženja Jadranka Marčok, koja je i urednica specijalizovanog časopisa „Ekolist“ iz Bačkog Petrovca.

Sandra Iršević, novinarka iz Subotice, pre oko pet godina osnovala je Udruženje građana “Malin” i pokrenula portal “Ekofeminizam” jer je uočila da se u našem društvu nedovoljno i skoro nimalo ne govori o ovoj temi.

Pošto ekofeminzam shvatam kao borbu za ljudska prava i život uopšte, mogla bih da se složim sa Marijom Mies da ukoliko želimo da u budućnosti izbegnemo posledice modernog kapitalizma jedina mogućnost je promena načina života, jer je jedina alternativa svesna i potpuna promena načina života sa akcentom na očuvanju planete. Zastupam tezu da ekofeminizam u Srbiji može da zaživi samo uz aktivizam i to kroz nove medije. Ekofeminizam predstavlja pokret koji počiva na ideji da su žene i priroda potčinjeni od strane muškaraca. Termin ekofeminizam u sebi sadrži ideje feminizma, ekološkog i zelenog pokreta i mirovnih pokreta. Termin ekofeminizam uvela je francuska feministkinja Francois Debone (Francoise d’Eaubonne) 1974.godine u delu “Feminizam ili smrt”, a aktivistkinja, predavačica i autorka Inestra King (Ynestra King) smatra da je ekofeminizam deo trećeg talasa feminizma, kaže je Iršević.

Sandra Iršević je istakla da feministički pokret ima dugu tradiciju i za razliku od njega ekološki pokret je počeo da se razvija tek u drugoj polovini 20. veka, kada usled loših ekonomskih uslova dolazi do zagađenja životne sredine.

Moram da istaknem, da ne možemo da govorimo samo o jednom ekološkom pokretu, nego o više pokreta. Zanimljivo je to da su ekološki pokreti širom sveta vezani za aktivizam i da ih uglavnom vode žene, rekla je između ostalog Sandra Iršević.

 

sandra irsevic i violeta jovanov pestanac arhiva

Na slici: Sandra Iršević i Violeta Jovanov Peštanac (foto: Z.M./arhiva)

 

Dugogodišnja novinarka iz Pančeva, Violeta Jovanov Peštanac, odgovorna urednica informativnog portala “Pančevo MOJKraj” i urednica ekološkog web magazina „Zeleni minuti“ kaže da su teme iz oblasti zaštite životne sredine najzastupljenije upravo u lokalnim medijima.

Lokalni mediji osnov su informisanja građana i važni za podizanje ekološke svesti i obrazovanje svojih čitalaca u oblasti zaštite životne sredine. Uloga lokalnih medija u izveštavanju o životnoj sredini je veoma važna, a toga su, čini mi se, građani najviše postali svesni sada kada su mnogi lokalni mediji ugašeni pre oko sedam godina u talasu masovne privatizacije medija koji su do tada bili u nadležnosti lokalnih samouprava. Ekološko novinarstvo zbog svojih specifičnosti nije komercijalno, zahteva puno stalnog učenja, čitanja, praćenja propisa kako biste svojim čitaocima preneli činjenice. U ozbiljnom, odgovornom, profesionalnom ekološkom novinarstvu nema mesta senzacijama, proizvoljnostima, nagađanjima, kaže Jovanov Peštanac.

Važno je da se novinari što više informišu i obrazuju u oblasti zaštite životne sredine kako bi što bolje razumeli šta se oko njih dešava i kako bi što jednostavnijim jezikom to preneli svojim čitaocima.

Kontakt

Adresa: Josifa Marinkovića 5
26000 Pančevo

Mobilni: +381 (0) 64 264 0055 

email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pratite nas i putem...