Više od 300 seljana strahuje da će priroda biti uništena planiranom izgradnjom minihidrocentrala i vodozahvatom na 11 km srednjeg toka reke Nere u Rumuniji Više od 300 seljana strahuje da će priroda biti uništena planiranom izgradnjom minihidrocentrala i vodozahvatom na 11 km srednjeg toka reke Nere u Rumuniji Valentin Popovici

Mini hidrocentrale na Neri – da ili ne Istaknut

  • Objavljeno u
  • Autor  Z.M.

Bez hidrocentrala na Neri - odlučili su meštani sela Prigor u rumunskoj županiji Karaš-Severin, nakon susreta sa investitorima 16. februara, a podržala su ih i ekološka udruženja iz Srbije i Rumunije, kao i predstavnici akademske javnosti.


Više od 300 seljana strahuje da će priroda biti uništena planiranom izgradnjom minihidrocentrala i vodozahvatom na 11 km srednjeg toka reke Nere u Rumuniji. Bez njihove saglasnosti, Zavod za zaštitu prirode županije Karaš – Severin, ne može izdati rešenje o uticaju na životnu sredinu, kojim je uslovljeno dobijanje građevinske dozvole. Investitor je smatrao da projekat ne bi ugrozio ekosistem, jer se voda vraća u reku, a da bi lokalni budžet imao prihod.

U Planu se navodi da bi minihidrocentrale bile izgrađene u blizini prašumskih rezervata predloženih za UNESCO baštinu, a na 500 m udaljenosti od granice Nacionalnog parka Semenik - Klisura Karaša. Meštani i nevladine organizacije iz Rumunije i Srbije izričito se protive planiranoj investiciji.

selo prigor mestani

 

Prošle godine, Federacija Koalicije Natura 2000 je dobila spor, sudskim poništenjem rešenja o uticaju na životnu sredinu, za izgradnju drugih četiri minihidrocentrala na planinama Carku u područjima Natura 2000, takođe u županiji Karaš – Severin.

Javnoj raspravi o odobrenju Studije procene uticaja na životnu sredinu za izgradnju dve minihidrocentrale na srednjem toku reke Nere u Rumuniji, u utorak, 16. februara u mestu Prigor (županija Karaš – Severin, Rumunija) prisustvovali su i predstavnici Udruženja građana “Deliblatika” i “Drugi Novi Centar” iz Pančeva, “Aurora” i “Arenaria” iz Bele Crkve, predstavnici opštine Bela Crkva u čijoj nadležnosti je upravljanje nad predelom izuzetnih odlika „Karaš-Nera” i novinari iz Srbije.

 

predstavnici opstine bela crkva i NGO iz Panceva i Bele Crkve na javnoj raspravi u Rumuniji


Marius Olđa iz Udruženja “Deliblatika” kaže da postoji velika mogućnost da će dirigovani hidrološki režim negativno uticati na ekosisteme regionalnog novoa, a da zbog globalnih klimatskih promena, uz planiranu izgradnju hidroakumulacija, nepoznato je koji će režimi vodostaja biti u srednjem i donjem toku reke Nere, kao i vreme njihovog trajanja, površine sliva koja će biti ugrožena od nedostatka vode, odnosno plavljenja, kao i ko će upravljati protokom vode, po kojim kriterijumima i čijim nalozima.

Ovi hidro-energetski objekti imaju bitan uticati na sukcesiju prirodnih ekosistema, izazivaju poremećaje migracionih puteva vrsta i doprinose gubljenju biodiverziteta. Uticaj brana će doprineti ubrzanom nestanku karakterističnih delatnosti i objekata tradicionalne narodne arhitekture, izuzetno značajnih za razvoj etno turizma ovog kraja, a posebnosti eko turizma i ekstremnih vodenih sportova neće više biti u ponudi, nabraja Olđa.

 

1 marius oldja

 

Umanjenje atraktivnosti divlje prirode već zaštićenih područja Rumunije (Nacionalni park Klisura Nere-Beušnica, Nacionalni park Gvozdene Kapije i drugi), sada u opasnosti od dodatnog ugrožavanja, bitno će se odraziti na zaposlenost lokalnog stanovništva i doprineti ubrzanoj depopulizaciji područja sa nesagledivim ekonomskim i socijalnim posledicama u široj oblasti, smatra dalje on.

Realizacija projekta može izazvati slične štetne uticaje i u zaštićenim područjima na teritoriji Republike Srbije u Predelu izuzetnih odlika „Karaš-Nera“, kao i u ramsarskom području Labudovo okno, čiji je deo Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“. Nedostaje prihvatljivo obrazloženje "neophodnosti proizvodnje" električne energije izgradnjom planiranih minihidrocentrala i nemogućnosti pronalaženja alternativnih rešenja za njenu distribuciju, kao opravdanja za realizaciju projekta. Sve se ovo događa u XXI veku, kada su tehnološke mogućnosti obezbeđivanja energije neslućenih razmera, naspram nepovratnog gubljenja prirodnih vrednosti u obe države i sakaćenju jedinog vrednog što nam je ostalo od prirode, a koje treba da predamo potomstvu, zaključuje Olđa.

Barbara Potočan Fiksmen, predsednica Udruženja “Arenaria” iz Bele Crkve kaže da je oduševljena što su meštani toliko razumeli ovaj potencijalni ekološki problem i što svi imaju isti cilj, da zaštite Neru koja je delom zaštićena i u opštini Bela Crkva, a delom i u Rumuniji.

Kao biolog znam kakve štete mogu da izazovu ovakve građevinske intervencije na vodotoku kao što je Nera, jer je to specifična reka planinskog karaktera koja teče kroz ravnicu. Ukoliko bi izgradili mini hidrocentrale to bi ostavilo trajne loše posledice po ceo ekosistem i biodiverzitet, pogotovo u ovom gornjem toku, gde planiraju gradnju, da izvuku deo vode, pa da je opet vrate. Taj deo Nere bi bio trajno devastiran. Nisam imala informaciju o ovim dešavanjima, mediji u Srbiji o tome nisu pisali, na internetu ne možete naći nikakvu informaciju o tome. Sve je pokriveno velom tajne i to me dodatno brine, rekla je ona.

 

Udruženja Aurora i Arenaria Bela crkva

 

Milan Belobabić iz Udruženja “Aurora” iz Bele Crkve kaže da su ova tri udruženja dan pred kraj javne rasprave saznali za nameru da će se graditi mini hidroelektrane, ali i za rok za dostavu primedbi.

Zahvaljujući kolegama iz Ekološke grupe za zaštitu Nere iz Oravice u Rumuniji dobili smo prve informacije i predstavnici naša tri udruženja iz Srbije – “Deliblatika”, “Aurora” i “Arenaria”, uputili smo zvaničan protest upravi Karaš – Severin županije što nisu obavestili lokalne, državne i pokrajinske organe Republike Srbije i AP Vojvodine, o planiranoj izgradnji 2 mini hidrocentrale na Neri, a po zakonu su to bili dužni da urade pošto Nera protiče i kroz našu zemlju. Takođe smo naveli da je Nera u Srbiji zaštićena u okviru Predela izuzetnih odlika Karaš- Nera, a delta Nere spada u međunarodno zaštićena Ramsarska područja, i da svaka intervencija tog tipa na Neri trajno će ostaviti negativne posledice na floru i faunu reke, rekao je Belobabić.

Cornel Popovici Sturza iz nevladine organizacije GEC Nera iz Oravice je imao ranije saznanja o mini hidrocentrali i planovima, a kada je video da se sve odvija na neprihvatljiv način i potpuno mimo znanja lokalne zajednice, pa i ljudi iz komšijske Srbije, obavestio je Udruženja građana o namerama i zatražio podršku i pomoć.

Građani Prigora iskazali su veliku zabrinost zbog najavljene izgradnje i kako kažu, ne žele d aim voda iz akumulacije plavi njive i uništava domaćinstva.

Jedan stariji meštanin investitore je pitao zar im nije dovoljno što su već posekli šumu i odneli kamen, zašto im sad treba i voda, koju stanovnici piju direktno iz korita reke.

 

čiča protiv izgradnje

 

Nama ne treba vaš novac, nama je potrebna naša priroda , naša Nera, nosite vi vaš novac kući, tamo odakle ste došli, nama ostavite prirodu. Mi želimo da ostavimo našoj deci i unucima..šume, čist vazduh, i našu Neru!

Sveštenik Petrica Zamela iz Prigora je u ime okupljenih građana pitao investitore zašto ranije nisu tražili mišljenje građana o ovom pitanju.

Zašto ste nas obavestili tek na kraju, doveli pred svršen čin, kako ste mogli da kršite sve moguće procedure o zaštiti prirode i učešću javnosti, ko vam je dozvolio da uništavate prirodu i planirate izgradnju bez znanja ljudi koji ovde žive?

 

1 svestenik i gradjani Prigora u Rumuniji protiv hidrocentrale

 

Nakon ovog lokalni sveštenik priprema delegaciju meštana sa kojom će otići u Bukurešt, da protestuje kod najviših organa Rumunije zbog ovakvog načina donošenja odluka, kršenja propisa i plana za trajno uništenje prirode.

Vintila-Miclau Ion, predstavnik lokalne samouprave Prigor kaže da ova lokalna vlast nije za izgradnju mini hidrocentrala, da je to neki dogovor od ranije a i da je on lično na predstavljanje Studije o uticaju na životnu sredinu pozvan veče pre skupa.

Od početka smo bili protiv, i meštani su protiv izgradnje hidrocentrale. Ovde su glavni izvor prihoda meštanima stočarstvo i zemljoradnja i jasno je zašto se meštani plaše štetnih posledica. Bez obzira šta će Ministarstvo ekologije odlučiti, mi ćemo biti na strani naših građana. Nema većeg blaga od čiste životne sredine, kaže on.

 

Vintila Miclau Ion potpredsednik Prigor

 

Od njega smo saznali da su predstavnici investitora prećutali da će zbog punih filtera akumulacije preko prevodnice stalno puštati zamućenu vodu i zemljište bi se stalno zalivalo prljavom vodom. Akumulacija je predviđena na 7 km od mesta odakle ceo Prigor koristi vodu za piće, direktno iz reke.


Opština Bela Crkva prvi put saznala za mini hidrocentrale

Darko Bogosavljević, predsednik Opštine Bela Crkva, odazvao se pozivu Udruženja građana kako bi se na licu mesta upoznao s planovima koje komšije u Rumuniji imaju na Neri.

Nismo znali ništa o ovome. Koliko vidim nije obaveštena ni međudržavna komisija u Srbiji koja se bavi vodama, a koja bi trebalo da bude upoznata sa ovim planovima. Ne znamo na koji način će mini hidrocentrale uticati na Neru i zaštićena prirodna dobra na teritoriji naše opštine, a ovde smo saznali i da lokalne vlasti Prigora takođe ne podržavaju ideju investitora, rekao je Bogosavljević za naš sajt.

 

1 Darko Bogosavljevic preds opstine Bela Crkva

 

U delegaciji iz opštine Bela Crkva bili su i Stanislav Mitrović, direktor Društva za vodoprivredu Ušće i Smiljana Jovanović iz JP “Direkcija za izgradnju i uređenje Bele Crkve” u čijoj nadležnosti je briga o predelu izuzetnih odlika „Karaš-Nera”.

U razgovoru sa predstavnicima lokalnih vlasti u Prigoru oni su pokušali da saznaju više informacija o protoku vode Nere, planovima italijanskih investitora i kako bi realizacija ovog projekta mogla da se odrazi na teritoriju opštine Bela Crkva.

 

Kontakt

Adresa: Josifa Marinkovića 5
26000 Pančevo

Mobilni: +381 (0) 64 264 0055 

email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pratite nas i putem...