S predstavljanja studije u Pančevu S predstavljanja studije u Pančevu Z.M.

Predstavljena studija "Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Pančevu"

  • Objavljeno u
  • Autor  Z.M.

Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine”, u okviru projekta “Zeleni inkubator”, sprovelo je istraživanje potencijala Grada Pančeva za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji.

Predstavljanje studije „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Pančevu“ održano je danas u Gradskoj upravi u Pančevu.

Kako bi se što bolje prepoznali uslovi, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni cirkularnih poslovnih modela i ohrabrile lokalne zajednice, JKP, mala i srednja preduzeća, preduzetnici i udruženja da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine", u sklopu projekta Zeleni inkubator, organizovalo je istraživanje potencijala 40 opština i gradova u Republici Srbiji.

Grad Pančevo bio je uključen u istraživanje, a rezultati i preporuke za socioekonomski razvoj lokalne zajednice na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji "Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Pančevu".

Ana Svilar je predstavila istraživanje za potrebe izrade studije, dr Aleksandar Ćosović je govorio o tome šta je cirkularna ekonomija, a Igor Jezdimirović je predstavio sadržaj studije.

Samostalni konsultant iz oblasti zaštite životne sredine dr Aleksandar Ćosović upoznao je prisutne sa osnovnim principima cirkularnog ekonomskog modela, koji nastoji da proizvodnja i sam dizajn proizvoda budu takvi da eliminišu nastajanje otpada i zagađenje, da upotreba proizvoda i materijala bude dugoročna i da se omogući regeneracija prirodnih resursa. On je naglasio da implementacija i usvajanje cirkularnih modela nije samo privredna aktivnost – za postizanje vidljivih rezultata i pozitivnih efekata na životnu sredinu neophodna je i promena na nivou svakog pojedinca: promena potrošačkih navika, kupovina samo neophodnih proizvoda, korišćenje proizvoda sa povratnom ambalažom, izbor proizvoda koji su izrađeni po ekološkim standardima, ponovna upotreba proizvoda, kompostiranje biorazgradivog otpada i drugo.

Istraživanje u okviru koga je nastala studija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Pančevu” realizovano je u 40 opština i gradova u Republici Srbiji, sa ciljem da se sagledaju potencijali za prelazak na cirkularne modele na lokalnom nivou. Svaka studija objedinjuje edukativni deo, sa osnovnim informacija o cirkularnoj ekonomiji, zatim analizu strateškog i regulatornog okvira za sprovođenje cirkularne ekonomije od Evropske unije do lokalnog nivoa, i na kraju deo specifičan za svaku opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravaljanja komunalnim otpadom.

Igor Jezdimirović je posebno istakao da, za razliku od većine opština i gradova u kojima je istraživanje sprovedeno, u Pančevu postoji sanitarna deponija, što predstavlja osnov za uvođenje sistema upravljanja otpadom.

U strateškim dokumentima se vidi da je u Pančevu prepoznato da sistem upravljanja otpadom treba da se unapredi, da su prepoznati potencijali malih i srednjih preduzeća koji bi mogli neke elemente da urade u uvođenju cirkularne ekonomije. Uskoro će biti usvojen Nacionalni program za cirkularnu ekonomiju u okviru kojeg će biti izabrano 5 lokalnih samouprava koje će dobiti lokalne „Mape puta za cirkularnu ekonomiju“. To bi bile dubinske analize sa jasnim preporukama na koji način izabrane lokalne samouprave trebalo da budu transformisane da bi mogle da prihvate sve ono što cirkularna ekonomija nudi. Sama privreda u Pančevu ima načine i zakonsku obavezu da svoj otpad tretira i to se i čini predajom reciklerima, postoji evidencija o tome. Naša neka preporuka bi bila da bi Pančevo trebalo da bude jedna od pet izabranih lokalnih samouprava kad se budu radile „Mape puta“, jer je Pančevo jedan od dobrih primera. Pančevo odskače u odnosu na druge sredine, jer ima sanitarnu deponiju kao konačno odlagalište otpada. Ovde je glavni izazov kako što duže očuvati taj resurs koji predstavlja regionalna deponija. Potencijal u cirkularnoj ekonomiji predstavljaju određene frakcije otpada i sve češće se javlja kabasti otpad kao jedna od tih vrsta, rekao je između ostalog Igor Jezdimirović.

Ove studije bi, uz “Mapu puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji” Ministarstva zaštite životne sredine i nacionalni Program za cirkularnu ekonomiju, koji je u izradi, mogu biti odličan putokaz lokalnim samoupravama za tranziciju ka novim modelima poslovanja i društvenog razvoja.

Studiju „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Pančevu" pripremilo je udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine" u okviru projekta Zeleni inkubator, koji se realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i Mladim istraživačima Srbije, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Održavanje događaja podržalo je i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Kontakt

Adresa: Josifa Marinkovića 5
26000 Pančevo

Mobilni: +381 (0) 64 264 0055 

email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Pratite nas i putem...