Prva samostalna izložba Bojana Radojčića

Posetioci izložbe mogli su da vide sve radove sa studija ovog mladog Pančevca, pred kojim je odbrana master rada, kao i neke patentirane inovacije koje možda trenutno nisu primenjivi za naše područje, iako su uveliko primenjuju u inostranstvu.

Bojan Radojčić kaže da je ovom izložbom hteo da pokaže da ima mladih koji žele da rade, ali i da je ovo trenutno jedini mogući način da se promoviše rad mladih, zato što mnogi misle da mladi ljudi nisu dovoljno iskusni i stručni.

Kad odete bilo gde pitaju vas uvek prvo za iskustvo. Traže iskustvo od 5 do 7 godina, a vi ste tek završili fakultet i misle da niste dovoljno kompetentni za to što želite da radite. To se odnosi na svaku drugu profesiju, ne samo za arhitekturu. Mladi nemaju dovoljno prostora i nije im posvećeno dovoljno pažnje i pokušavam samo da pokažem da je potrebno da stanemo svi jedni uz druge i ako je nas 50 mladih arhitekata trenutno u Pančevu, neka se pokaže ko je od nas najbolji. Može da nas bude i 10 najboljih, da smo u istom rangu, ali neka presudi investitor ili neka građanin kaže sviđa mi se taj i taj rad, da dela govore u naše ime, kaže Radojčić.

Tema ove izložbe bila je “Igra forme, boje i funkcije” zato što se prepliću sva tri segmenta i neki stilski pečat postoji, to su čista rešenja, funkcionalna ali strukturalne fasade koje su kao neke ljušture, školjke koje preklapaju i dodaju neku totalno drugu formu objektima, obazirući se na lokaciju gde bi taj objekat trebalo da bude realizovan.

Moji radovi su unikatni, jer želim da kažem jednog dana da sam ja nešto patentirao ili da sam pronašao neko rešenje da li u estetskom ili funkcionalnom ili nekom trećem smislu, kaže on.

Radojčić je na fakultetu imao predmet Održiva arhitektura koji nije preterano detaljno obrađivan. Kako kaže, učeni su da vode računa o očuvanju i zaštiti životne sredine, da njihovi objekti ne narušavaju ni izgled okruženja samih objekata ni generalno-urbanističke strukture grada niti bilo koje lokacije ili naselja, ali i da gledaju u isto vreme da ti objekti više nisu monotoni ili da su samo veštački materijali u pitanju već da se sažive sa prirodom i postanu eko održivi.

U praksi se primenjuju svi mogući održivi sistemi koji će iz jednog segmenta, odnosno objekta, da na primer snabdevaju 10.000 domaćinstava električnom energijom. Mislim da je to budućnost. Odnosno ona je već tu što se tiče održive arhitekture i već je dosegla velike visine u tom smislu da pokazuje kako bi trebalo da postupamo i mi kao arhitekte i da ne vodimo brigu samo o tome kako će to da izgleda. Nekada i taj izgled treba staviti u drugi plan, a u prvi plan da stavimo očuvanje životne sredine i sam utisak, koji će na ljude ostaviti projekat, ukoliko bude realizovan, kaže Bojan Radojčić.

Naš sagovornik kaže da ima konkursa za arhitekte i kod nas i u inostranstvu, ali je veliki broj konkursa s ciljem da se predstave samo idejna rešenja bez ideje i plana da ikada budu realizovani.

To je osnovni i glavni problem i zato konkurse rade uglavnom ljudi koji imaju iza sebe veliki broj tehničara za razradu, za izcrtavanje. Oni odrade predlog i nose se na listi kao individua. To su već izgrađene arhitekte. Mi, kao mlade arhitekte, imamo problem da se nametnemo. Činjenica je da nemamo dovoljno prostora i nekako smo u senci. Kod nas postoji težnja da se učini ustupak i da se mladima ostavi prostor da pokušaju da se nametnu svojim znanjem i radom, ali je u inostranstvu to mnogo jednostavnije i lakše. Čak se mnogo više ceni da dođe mladi arhitekta koji je tek završio fakultet, a da pokaže veliki potencijal firme će ga zaposliti, i što je jako bitno, niko od nas nije izgradio mustru po kojoj projektuje ili radi tako što je sam nešto smislio nego kroz faze projekata i razrade dođe do nekog stila spontano čime kaže “ja to radim na taj način”. U inostranstvu je to mnogo jednostavnije, jer se pruža mnogo više šansi i prostora, kaže Radojčić.

Ko nije bio na izložbi, radove ovog mladog Pančevca može videti na njegovom internet portofoliu izloženom na www.behance.net/Bokiarch.

Uskoro će održati i prezentaciju radova u svojoj bivšoj srednjoj školi “23. maj” u Pančevu, učenicima na smeru Visokogradnja, koju je i sam Radojčić završio.

Pokazaću im svoje radove i, nadam se, navedem da i oni upišu arhitekturu ili neki vid dizajna, kaže Radojčić.

Dalji planovi su mu da završi master rad, a nastaviće da nadograđuje svoje znanje. Možda će otići u inostranstvo, ali bi najviše voleo da ostane u ovoj zemlji i ovde izgradi svoju karijeru.

Realizovane i izvedene ideje:

Montažni objekat u Aviv Parku 5D bioskop
Rekonstrukcija i adaptacija stambenog objekta u Braće Jovanovića,
Stambeni objekat na Margiti i
započet je objekat u Starčevu, ali je trenutno stopirano zbog nedostatka novca investitora.
Bojan Radojčić je radio dosta enterijera nekoliko kafića i lokala u Pančevu, a trenutno radi na dizajniranju enterijera bašte picerije Sokak.